O nama

Skijaši iz Beograda  ga maksimalno koriste za takmičenja sve do početka rata.1936.

godine 7 i 8 januara održano je i prvo takmičenje u alpskoj  kombinaciji na Suvom rudištu.Ukupni pobednik je Vojin  Smodlaka.U spustu dužine 2 km i 400m visinske razlike, pobedio  je Dragoš Stevanović isred Smodlake, ali je slalom ubedljivo  dobio Smodlaka. Nove discipline stvaraju kvalitetne takmičare.  Oni čak odlaze na državna prvenstva. Posebno se ističu Dragić,Nišavić,Radaković,Žvan,Danica Cajić,Olga Popović, a skijaškom tračanjuBračić,Nušić,Zdravković.

Osim Beograda, aktivan je bio i Novi sad na Fruškoj gori a nešto  malo Leskovac,Vranje,Niš,Pirot,Valjevo,Užice i Peć.1939 godine  na Šar planini održano je univerzitetsko prvenstvo i prvenstvo  podsaveza južne srbije u alpskim disciplinama. Jedino takmičenje  u skokovima bilo je na Avali 9.februara 1941, sa pet takmičara, ali  kao egzibiciono. Sve u svemu srpsko predratno skijanje razvijalo  se sa malim zakašnjenjem u odnosu na inostrana. Veliku ulogu u  razvoju imao je Kopaonik, naročito u alpskim disciplinama. Nažalost, dom na Kopaoniku uništen je u toku II svetskog rata.

Posleratni period karakteriše osnivanje smučarskog odbora  fiskulturnog saveza Srbije 1946. Između 48me i 50te, naziv se  menja u Smučarski savez Srbije. Jedan od najvažnijih ljudi saveza  bio je Miloš Nišavić,, predratni pionir skijanja i profesor DIF-a.  Radi se na popularizaciji skijanja u Srbiji ,što 1947. rezultira  velikim brojem skijaških orgnizacija(klubova,sekcija,društava…)  njih 20 sa oko 500 članova.1951 taj broj se uvaćava na 112  organizacija i preko 5000 članova.

Prvo prevenstvo Srbije na Avali 1946 okuplja 100 takmičara,1947  na Radočelu 120 a na Goliji 1948 150 i neverovatnih 300  takmičara 1950 godine na prvenstvu u Vrnjačkoj banji i  Kopaoniku. Na Kosovu i Metohiji bilo je 11 skijaških sekcija sa  oko 400 članova, a u Štrpcu je adaptirana jedna kuća za potrebe  skijaša, što je preteča ski centra Brezovica.Najbolji klubovi  perioda 60 tih god. su Avala, Crvena Zvezda, Čukarički, a kao  pojedinci se ističu: Žika Veličković-Znojac, Momčilo Živković-

Marijana, Raka Milosavljević, Stevica Marinković ,Momčilo  Trifunović-seljak iz sela pored Raške, Nilola Štrbenk  reprezentativac Jugoslavije u skijaškom trčanju , a kod žena  sestre,Rejka i Danica Nišavić,Dragana Pušonić,Dragana  Čukić.Upravo profesori Miša Nišavić i Janko Kavčić, su začetnici  ideje razvoja Brezovice 60.godine. Stojkova kuća na vrhu postaje  glavna baza skijaša. Na Kopaoniku 1963 počinje sa radom prva  žičara jednosed Pančičev vrh. Prekretnica u razvoju skijaškog  sporta u Srbiji počinje sa osnivanjem preduzeća „GENEX  KOPAONIK“ 1980.godine i pretvaranjem Kopaonika u skijaški  centar Srbije.1981 .puštene su u pogon prve Genexove žičare:  Sunčana dolina i Suvo Rudište, a nešto kasnije Duboka i Gobelja  relej, zajedno sa još nekim pratećim objektima. Prva staza sa Fis  homologacijom je postala Crna duboka 1980.godine. Posebno  mesto u izgradnji objekata i staza na Kopaoniku ima veliki  zaljubljenik u zimu i skijanje arhitekta Slobodan Mitrović-Kobi. Kao vrhunac je organizacija prve trke EVROPA KUP na  Kopaoniku 1985. Alberto Tomba je, svakako najveće skijaško ime  koje je ikad posetilo Kopaonik. Svojim prisustvom dao je vetar u  leđa skijaškoj organizaciji za dalji napredak. Na skijašku mapu  sveta Srbija dolazi sa BAMBI kupom 1991 godine.Takmičenje za  decu od 11-14 godina staje rame uz rame sa svetski čuvenim  trkama topolino i pinokio.Najveće zasluge za to imaju predsednik ski saveza srbije prof dr Rastko Čukić,pred.YU saveza Slobodan  Šarenac, predsednik IO saveza prof.dr Vladan Božić,kasnije  predsednik saveza, zatim Milan Ivanović direktor i selektor  reprezentacije i Stevica Marinković predsednik alpske komisije i  FIS delegat. Selektirana je ekipa talenata u alpskim disciplinama  u muškoj i ženskoj konkurenciji.Najistaknutiji su Marko  Đorđević, Dejan Lemić, Oliver Kavčić, Milan Božić, Jurica  Stanković, Dejan Živković, Marija Cenić, Kristina Kamenović,  Iva Ognjanović, trener Duško Šipetić. Kasnije se priključuju  Danijel Babić i Dejan Jagličić.Organizacija trka na Kopaoniku je  bila na vrhunskom nivou! Prvi takmičarski rezultati dolaze već  1992 osvajanjem prve fis medalje za srbiju u Češkoj. Bambi

reprezentativac Dejan Lemić dobitnik je srebrne medalje u  slalomu. U godinama koje slede u bambi timu su i Mirjana  Granzov, Jelena Lolović, Vladimir Lučić, Mašan Miličić, Merita i  Haris Ćuranoli, Stevan Čutović .U bambi tim su godinama ulazili  samo najbolji skijaši svoje generacije. Taj kvalitet je kasnije  rezultirao odličnim seniorskim rezultatima, a rivali su im bili  buduće zvezde svetskog skijanja: Djordjo Roka i Janica i Ivica  Kostelić. Narednih godina Bambi kup se seli na Brezovicu. Ova  planiska lepotica poznata je po vrhunskim stazama. Ujedno, kao  najviše skijalište u Srbiji, uživanje na stazama takmičarima često  pruža i do kraja maja. Staze – Crvena Karpa, Velike livade, Piribeg  i Lavlja vrata, i danas izazivaju respekt kod svih skijaša.  Najvažniju ulogu u razvoju ovog ski centra imala je Beogradska  kompanija Ineks Inter-eksport na čelu sa generalnim direktorom  Slobadanom Šarencem. Za sva vremena ostaće zapisano i da je TV  Beograd, u saradnji sa kolegama iz tv Priština, 95te godine  odradila prvi, i do sada jedini, direktan prenos Bambi kupa.  Naravno, Brezovica pored svojih prirodnih lepota, iznedrila je i  svoje lokalne legende… Sladjan Ilić Borza, Saša Ilić, Braća  Demaj, Bane Ratibratović, Stojan Sibinović Cibe, Hilmija  Ćuranoli, Miki Zajmi, Srdjan i Goran Djoković i čuveni Markoni,  su na daleko poznati po organizacionim, takmičarskim i pre svega  ljudskim kvalitetima. Najpoznatiji skijaski klubovi sa ovih  prostora su Trepča Zvečan, Šara Brezovica, Univerzitet Priština i  Rusolija iz Peći.

Srpski takmičari po prvi put u istoriji oprobali su se na jednom  velikom svetskom takmičenju 92ge godine – na Olimpijskim  igrama u Abervilu. Boje Srbije branili su Slađan Ilić-Borza sa  Brezovice i Nordijac Aleksandar Milenković-Šuki, inače rekorder  po ućešću na olimpijskim igrama, zimskim i letnjim. Na ZOI 1998me u Naganu učestvuju Mirjana Granzov i Marko Đorđević. 2002 solt lejk siti Marko Đorđević I Jelena Lolović. 2006 Torino Jelena Lolović, Marija Trmčić, Želimir Vuković,i Branka Kuzeljević. 2010 Vankuver ,Jelena lolović, Marija Trmčić, Nevena Ignjatović,  i nordijci,Amar Garibović, Milanko Petrović i Belma Šmrković. 2014 SOČI Nevena Ignjatović, Marko Vukićević, nordijaci  Milanko Petrović,Rejhan Šmrković,Ivana Kovačević i snouborderka Nina Micić 2018 Pjongčang Nevena Ignjatović, Marko Vukićević, Marko  Stevović, ski trčanje Damir Rastić 2022 PEKING Nevena Ignjatović, Marko Vukićević 

1996.godine, na inicijativu Mladena Paruna, osniva se Asocijacija  Snowboard Srbije. Za predsednika je izabran Dragan Andrijević Gaga. Na tom mestu ostaje do 2008 godine, punih 12 godina.  Okosnicu u radu čine Mladen Parun,Nebojša Mitrović, Mihajlo  Janković, Miki Zajmi, Davor Vujović, Kohan Morina i Miljan  Bošković. Najbolji klubovi su:Jaram, Rtanj, PSD Kopaonik, ABC,  Patrol 021, Elegant V. Banja. Strategija saveza je omasovljavanje  kroz rad klubova i orijentacija na mlade talente. Godišnje se  organizuje 5-6 trka. Vrlo brzo se ušlo u fis kalendar, takmičenjima  u veleslalomu na stazi Gobelja i fri stajl na Jaram Stazi. Takođe,  naporom svih klubova uz pomoć domaćina na Kopaoniku i  tehničke podrške, održana je i prva trka u snoubord krosu. U  kratkom vremenskom periodu sportski rezultati su bili preko  očekivanja. U jeku bombardovanja Veljko Ćirić pobeđuje na  otvorenom prvenstvu Amerike u kategoriji do15 godina i šokira  javnost iz kolevke ovog sporta – Amerike. Napominjem, da je ovo  tamičenje pandan pinokiju topolinu u snoubordu. Senior Jurica  Stanković osvaja peto mesto na univerzijadi u Poljskoj. Ipak,  najveći uspeh snouborda je srebrna medalja Nine Micić na EYOF  u u španskoj Haki! U prvoj dekadi srpskog snouborda,  pomenućemo i sestre Zajmi, posebno Evinu i Violetu Marinković.  Kod muškaraca izdvajaju se, Nikola Ćetković, Siniša Nerandžić i  juniori Rade Đukić,Zlatko Redžepagić. Kao free stajleri – Filip  Filipović,Vlada Grković, Golub, i jedan od pionira snouborda  Drago Grubnić. Mladen Parun i Nebojša Mitrović vode stručno  ospoobljavanje budućih instruktora i trenera. Treneri reprezentacije su bili Nebojša Janićijević blesko, Kohan Morina,  Nikola Ćetković i Jurica Stanković.U sledećoj dekadi fri stajleri  polako preuzimaju primat i što se tiče broja takmičenja,broja  klubova i kvaliteta.Od 2013 do danas svake godine se održava  Evropa kup u big eru i slop stajlu na kopaoniku koji omogućava  našim takmičarima napredovanje i sticanje neophodnog  iskustva.Najuspešniji klub je ABC iz Kragujevca.

Najbolji takmičar srbije dolazi iz tog kluba i njegovo ime je Matija Milenković.On je osvajač bodova u svetskom kupuUspešan  takmočar je i Janko Kolarević.Trener kluba i reprezentacije je filip  Filipović bivši reprezentativac.Klub BIBIS iz beograda više je  okrenut alpskim disciplinama.Sada je član kluba najbolja srpska  borderka nina micić,osvajačica srebrne medalje na EYOF- u,tu su  još Jelena Ignjatovi braća Radivojević.Od klubova ,aktivni su  Pirot stara planina,Zlatibor 88,Via stars beograd i klub 68.

Skijaško trčanje ima bogatu tradiciju u Srbiji. Najbolji tamičari  dolazili su sa Zlatibora i Peštera. Staze Tić polje na Zlatiboru i  Sjenica ski centar Žari , imaju fis sertifikat, i sposobne su za  organizaciju najzahtevnijih trka. Skijaški klub“Zvezda Zlatibor“ je poslednjih nekoliko godina  najjači klub ski trčanja. Najveći uspeh postigla je Anja Ilić osvajanjem sveukupnog pobednika Balkan Kupa. Takođe, osvojila  je i prve bodove u svetskom kupu ove godine.

Skijaški klub „Zlatibor“, osnovan je 1948. Danas klub ima 30  takmičara, a ukupno 80 članova. Najveći uspesi ostvareni su  1975 i 76te, kada ekipa postaje dvostruki prvak Jugoslavije!  Šampionski sastav sačinjavali su Ilija Glišović, Dragan Glišović,  Ratko Jeremić i Slobodan Lazović. Familija Glišovic nije bila  poznata samo po majstorstvu na skijama. Sa kolena na koleno kod  njih se prenosilo jos jedno umeće – sopstvena proizvodnja skija.  Klub je organizator međunarodne trke iz FIS kalendara – Balkan  Kup! Slavu kluba, prenosili su i Aleksandar Milenković-Šuki,  učesnik OI u Albervilu 92ge, i Torinu 2006te. Branka Kuzeljević učestvovala je na ZOI u Torinu. NikolaJeremić, Sanin Dizdarević, Miroslav Knežević i Miloš Milosvaljević učesnici su svetskog  kupa.

Skijaški klub „Jelenak“iz Sjenice, ima dugu tradiciju i velike  rezultate. Jedan je od nosilaca ovog sporta u Srbiji i organizator  međunarodnih trka. Pod rukovodstvom Spaha Mahmutovića,  postali su višestruki prvaci Srbije u alpskim i nordijskim  disciplinama. Učesnici olimpijskih igara u Vankuveru bili su Amar  Garibović, Belma Šmrković i Milanko Petrović sa trenerom  Muratom Garibovićem. Milanko Petrović je bio i na ZOI 2014te u  Sočiju. Najveći uspeh mu je pobeda na univerzijadi kao član  kluba Lavina sa treneromTihomirom Milosavljevićem. Rastić  Damir nastupa 2018te na ZOI u Pjongčangu kao član Sjenice.  Tu su još Mahmutovići (revuša klub) i braća Hodžić. Adnan  Šmrković je osnovao klub Pešter. Njihovi članovi Rejhan  Šmrković i Maida Drndić, učesnici su ZOI 2018te u Sočiju, i  vozili svetski kup. Para zimski sportovi imaju dugu tradiciju na  ovim prostorima. 90 tih godina zabeleženi su prvi pokušaji. Prvi  nastup na velikom takmičenju imao je Jasmin Bambur u slalomu i  veleslalomu na SP u Južnoj Koreji. Sledeće godine, na zimskim  paraolimpijskim igrama ostvario je najveći uspeh – 7 mesto u  spustu. Na igrama u Sočiju za Srbiju se u slalomu i veleslalomu  takmičio Jugoslav Milošević. U istim disciplinama na SP u  alpskom skijanju u Italijanskom Tarviziju predstavljao nas je Luka  Biličar. Na zimskim paraolimpijskim igrama u Pjončangu  premijerno smo se predstavili u nordijskom skijanju – skijaško  trčanje, disciplina sprint, a nastupao je Miloš Zarić. Tinejdzer iz  Smedereva 15 godišnji Nikola Stevanović ispisao je novu stranicu  u istoriji zimskog sporta. U Nemačkoj 9 i 10 februara ove godine  održano je FIS kup takmičenje u skijaškim skokovima na 78  metarskoj skakaonici. Nikola je postao prvi naš skakač na nekom  medjunarodnom takmičenju. Zabeležio je skokove od 39 ipo i 41  ipo metar.

Pisanih dokumenata o sudijama iz perioda pre drugog svetskog rata nema, tako da se na bazi pretpostavki može zaključiti da je  merenje bilo zastupljeno, a ispravnost prolaska kroz vrata  obavljali su organizatori prisutni na takmičenju. Posle olimpijskih  igra u Sarajevu stvorila se potreba za obrazovanjem skijaških  sudija na osnovu važećih medjunarodnih propisa. Vlada Jovanović  je bio zadužen za organizaciju tih seminara. Praktični deo se  polagao na terenu na takmičenjima. Iz te grupe školovanih sudija  posle 40 godina aktivan je i dalje Ilija Dicić. I prvi početak  elektronskog merenja je vezan za Slobodana Matijevića i Nikolu  Vardu. Treba spomenuti i Jovu Antića, koji je obično bio sudija na  startu. Danas sudijska organizacija ima preko 100 licenciranih  sudija u alpskom skijanju, nordijskom trčanju i snoubordu. Naučno je dokazano da su ljudi koji skijaju srećniji u životu od  onih koji to ne rade. I zato skijanje zapravo znači samo jedno:  Otići negde po bolje dane… E pa naša potreba za uživanjem i  takmičenjima podno prelepih planinskih vrhova obećava i još  bolje dane za Srpsko skijanje.

Za razvoj skijanja u Srbiji, pored Nacionalnog saveza, naravno  umnogome su zasluzni i klubovi. Njihov rad vezuje se za period  neposredno posle drugog svetskog rata, jer su u predratnoj drzavi  uglavnom delovale skijaške sekcije u okviru sportskih društava.  Tako recimo skijanje na Čukarici datira od 27me, a pod današnjim  imenom – skijaški klub Čukarički, postoji od 48me. Od tog doba  osvajali su medalje u svim disciplinama, u alpskom skijanju,  trčanju i skokovima. Zlatno vreme počinje dolaskom Milutina  Cice Konstatinovića na mesto predsednika 1974te godine.  Čukarički je okosnica reprezentacije i državni prvak u periodu od  75te do 85te. Slobodan Tešić kao predsednik, 1994te dovodi u  klub Jelenu Lolović, devojčicu sa Pala. I baš je ona u naredenih  16est godina pisala istoriju srpskog skijanja. Najvrednije medalje  Jelene Lolović su zlato na Univerzijadi u Insbruku 2005te u  spustu, i dva srebra – u veleslalomu i superveleslalomu. Osvojila je  i bronzu na Univerzijadi 2003će u Tarviziju. Jelena je dostojno  predstavljala Srbiju i na četiri svetska prvenstva i tri puta na zimskim olimpijskim igrama. Sva tri puta nosila je našu zastavu  na ceremonijama svečanog otvaranja i postala je prvi takmičar,  nosilac zastave samostalne države Srbije.

Ponos Čukaričkog I srpskog skijanja je i Milan Ivanović Ćomi.  Bio je višestruki državni prvak u svim kategorijama i alpskim  disciplinama. Punih 20 godina bio je nabolji skijaš Srbije i clan  reprezentacije one velike Jugoslavije kada su Slovenci bili  neprikosnoveni. Po završetku karijere bio je trener u Čukaričkom i  Crvenoj Zvezdi, a kasnije sekretar skijaškog saveza Srbije,  director reprezentacije i savezni trener. Krajem 80tih oformio je  pionirsku reprezentaciju – prvi Bambi tim. Izuzetno su ga  poštovali u medjunarodnoj skijaškoj federaciji. Umnogome  zahvaljući baš njemu nastalo je moderno srpsko skijanje. Zlatnim  slovima za sva vremena u istoriji Čukaričkog upisana su i imena  Dragane Pušonjić, Gordane Popović, Dragane Čukić, kao i  Nebojše Mitrovića, Roberta Ropreta, Branislava Radenkovića.  Junaci novijeg doba ovog kluba su Oliver Kavčić, Haris Ćuranoli,  Marko Špoljarić, Bojan BulajiĆ i Marko Vučković, a od skijašica  Mirjana Granzov i Merita Ćuranoli.

Najtrofejniji klub u poslednjih 15 godina je BSK Beograd.  Najbolji takmičari su Marko Vukićević učesnik OI 2014te u  Sočiju i 2018TE u Pjončangu. Učesnik je i svetskog kupa u  brzinskim disciplinama. Tu je i Andrija Vuković učestvovao je na  svetskim prvenstvima u tehničkim disciplinama.

Jedan od najuspešnijih Srpskih klubova je I skijaški klub NIŠ.  Njihovi skijaši Marija Cenić I Jurica Stanković su čuveni članovi  prvog Bambi tima I višestruki državni prvaci. Uspešne rezultate  postižu I Mladen Pešić, Rastko Blagojević, Marta Dinić I Petra  Veljković. Od 2003će klub je organizator FIS takmičenja pod  nazivom Evro Balkan kup, čiji je tradicionalni pokrovitelj grad  Niš. Ovo takmičenje je vremenom preraslo u najveće  medjunarodno takmičenje u alpskom skijanju u Srbiji. Klub sa bogatom tradicijom je i Radnički iz Kragujevca. Kao  najbolji takmičari izdvojili su se Krsto Djurović, prvi olimpijski kandidat iz Srbije. Višestruki je državni prvak, a u Sloveniji se,  kao prvi kandidat iz Srbije, školovao za predavača praktične  nastave, zatim Želimir Vuković učesnik olimpijskih igara 2006te u  Torinu I Miloš Tomić, Ljubiša Ignjatović, Božidar Djurović I  legenda kluba Jova Antić poznatiji kao Jova šampion. Skijaški klub Rtanj u poslednjih 20 godina prošlog milenijuma bio  najuspešniji u Srbiji. Najzvučnija imena su Marko Djordjević  učesnik oi u Naganu I Solt Lejk Sitiju, Dejan Lemić osvajač prve  Fis medalje za Srbiju 92ge u Češkoj, zatim Dragan Veljić, Marija i  Milan Matić, Nadja Bobić, Milan Božić, Veljko Djordjević, Mašan  Miličić i Vanja Kovačević, uz trenere Mišu Stojanovića, Milana  Grujića i Duška Šipetića.

Skijaški klub Midžor iz Knjaževca,organizator je mnogih fis  takmičenja. Skijaši: Đorđević,Minić,Zlatković, sa predsednikom  Zoranom Jenićem-fićom,godinama je prepoznatljiv tim skijaškog  sveta.

Skijaški klub Raška,jedan od najstarijih klubova bogate  tradicije.Istaknuti pojedinci:Jovan Roglić,Aco Gajević,Milan  Popović i porodica Kurandić.

Skijaški klub Bela Reka-Brzeće,rasadnik talenata sa prostora  Kopaonika.Najbolji takmičari braća Kostić,Stefan Miljković,na  čelu sa Slobodanom Miljkovićem-Babejom.

Ski Art-Užice sa najboljom takmičarkom Marijom  Trmčić,učesnicom olimpijskih igara 2006te i 2010 godine,Njen  trener je Zoran Trmčić.

Skijaški klub ARES sa najboljim takmičarom Markom  Stevanovićem,učesnikom olimpijskih igara 2018te godine.Tu su i  mlade nade predvodjene Zojom Grbović, koja je osvojila 10.  Mesto na juniorskim olimpijskim igrama 2020. Zatim tu su Nestor  ivanović osvajač fis medalje na trci u zagrebu,Aleksa Tomović  učesnik EYOF a 2021ve, sa trenerom Srđanom Šabanovićem. Skijaški klub Crvena zvezda je jedan od najstarijih klubova, koji  je 2019te reaktiviran sa najuspešnijom mladom pionirkom  Emilijom Đurović. Ona je na čuvenoj trci Pinokio osvojila III mesto u veleslalomu i Strahinjom Stanišićem učesnikom pet svetskih  prvenstava.

Skijaški klub Midžor iz pirota proslavila je Kristina Kamenković  kao clan prvog Bambi tima.

Skijaški klub Šara Brezovica sa svojim najboljim takmičarom u  istoriji Slađanom Ilićem-Borzom,učesnikom na olimpijskim  igrama u Albervilu 1992godine.

Skijaški klub Rojal na čelu sa Mišom Stojanovićem , orijentisani  na rad sa decom i organizacijom fis trka na predivnom  Mećavniku i stazi Iver. Od takmičara ističemo Maju Nešović i  Milicu Despotović.

Skijaški klub Čigota sa najboljim takmičarom Stevanom  Čutovićem osvajačem medalje na fis trci u Slovačkoj i Rašom  Jevremovićem učesnikom EYOFa i juniorskih olimpijskih igara. Ne možemo a da ne spomenemo i trenere Dragana Kondića – Kondu i Milenka Rogića –Rogu.

Skijaški klub Radnički Elit iz Kragujevca – prva zvezda je Nevena  Ignjatović, najbolja Srpska skijašica. Višegodišnji je prvak države  u svim kategorijama. Osvojila je zlato na Univerzijadi 2013te u  Italiji. Nastupala u svetskom kupu 111 puta, uz 17est učešća u  finalu svetskog kupa. Najbolji plasman u tom takmičenju je 6sto  mesto u kombinaciji u Lencerhajdu 2018te. Učesnik svetskog  prvenstva 6est, a olimpijskih igara četiri puta.

Javno preduzeće Skijališta Srbije uspelo je da ski centre u Srbiji  razvojem skijaške infra strukture stavi rame uz rame sa Evropskim  i svetskim ski destinacijama i da ih učini što pristupačnijim i  atraktivnijim za domaće i strane turiste. Skijaški savez Srbije  duguje veliku zahvalnost za razumevanje i pomoć u realizaciji  najvažnijih medjunarodnih trka u Srbiji.